Dešavanja · 18. avgust 2026. · 11 min
Venecijanski filmski festival 2026: filmovi, zvezde i značaj za region
Od Dannyja Boylea i Wernera Herzoga do regionalne koprodukcije „Do kraja dana“ Jelene Maksimović — izdvajamo najvažnije filmove, autore i događaje 83. Venecijanskog filmskog festivala.
Od 2. do 12. septembra 2026. godine Lido ponovo postaje jedno od najvažnijih mesta svetske kinematografije. Pred nama je 83. Venecijanski filmski festival, odnosno Mostra Internazionale d’Arte Cinematografica, koji organizuje La Biennale di Venezia, a umetnički direktor je Alberto Barbera.
Venecija nije samo crveni tepih i niz velikih premijera. To je mesto na kojem se u isto vreme susreću autorski film, velike međunarodne produkcije, debitanti, distributeri, producenti, predstavnici festivala i novi formati poput virtuelne i proširene stvarnosti. Za filmske stvaraoce sa Balkana ovogodišnje izdanje ima i veoma konkretnu važnost: u programu Orizzonti nalazi se regionalna koprodukcija „Do kraja dana“ rediteljke Jelene Maksimović.
Koliko koštaju ulaznice i propusnice za festival?
Najvažnije je prvo razjasniti jednu stvar: ne postoji jedna univerzalna festivalska karta koja garantuje ulazak na svaku projekciju. Publika može da kupuje pojedinačne ulaznice za projekcije označene kao otvorene za javnost, dok su pretplate vezane za konkretnu salu i termin. Zvanični dnevni program i pojedinačne ulaznice objavljuju se i prodaju isključivo onlajn preko sajta La Biennale.
Za one koji žele više dana na Lidu, zvanične pretplate za 2026. počinju od 50 evra za određene termine u manjim salama. PalaBiennale paketi koštaju od 120 do 150 evra za jedan dnevni termin, dok pretplate za Sala Grande idu od 200 evra za projekcije u 16.30 do 1.600 evra za galeriju u terminu od 19 časova. Ovo nisu propusnice za sve sale, već paketi za unapred definisano mesto i vremenski blok.
Najpristupačnija jasno definisana opcija za punoletne posetioce zainteresovane za nove formate jeste Venice Immersive digitalna akreditacija: 40 evra za dva dana, 60 evra za pet dana ili 100 evra za svih jedanaest dana. Ona važi samo za projekte Venice Immersive sekcije na ostrvu Lazzaretto Vecchio; iskustva se rezervišu preko posebne platforme, a rok za zahtev i plaćanje je 26. avgust 2026. u 13 časova po srednjoevropskom letnjem vremenu.
Filmski profesionalci, predstavnici udruženja i studenti mogu da traže odgovarajuću akreditaciju, ali ona nije obična ulaznica i izdaje se prema pravilima festivala, raspoloživosti i odobrenju organizatora. Akreditacija takođe ne garantuje mesto bez rezervacije, ne omogućava pristup crvenom tepihu i ne važi za ceremonije otvaranja i zatvaranja, koje su samo uz pozivnicu.
Aktuelne cene, raspoloživost i uslove pre kupovine proverite na zvaničnoj stranici za ulaznice i pretplate, odnosno na stranici Venice Immersive akreditacije. Cene navedene u ovom tekstu proverene su 18. avgusta 2026.
Šta je najvažnije na festivalu 2026?
„Ink“ Dannyja Boylea otvara festival
Festival će 2. septembra u Sali Grande otvoriti svetska premijera filma „Ink“, koji režira Danny Boyle. Scenario Jamesa Grahama nastao je prema njegovoj istoimenoj pozorišnoj predstavi, a priča se vraća u 1969. godinu i prati preuzimanje britanskog lista The Sun od strane Ruperta Murdocha i urednika Larryja Lamba.
Glavne uloge igraju Jack O’Connell, Guy Pearce i Claire Foy. Film je uvršten u glavnu takmičarsku selekciju Venezia 83, pa će se boriti za Zlatnog lava. Direktor fotografije je Alwin H. Küchler, dok muziku potpisuje Daniel Pemberton.
Velika imena u glavnoj konkurenciji
Takmičarski program čini 21 dugometražni film, a svi se prikazuju kao svetske premijere. Među naslovima koji će verovatno privući najviše pažnje izdvajaju se:
- „Bucking Fastard“ Wernera Herzoga, sa Kate Marom, Rooney Marom, Orlandom Bloomom i Domhnallom Gleesonom;
- „Wild Horse Nine“ Martina McDonagha, sa Johnom Malkovichem, Samom Rockwellom, Steveom Buscemijem, Tomom Waitsom i Parker Posey;
- „Bunker“ Floriana Zellera, sa Penélope Cruz, Javierom Bardemom, Stephenom Grahamom i Paulom Danom;
- „Primetime“ Lancea Oppenheima, sa Robertom Pattinsonom, Merritt Wever, Skylerom Gisondom i Phoebe Bridgers;
- „Possible Love“ Lee Chang-donga, sa Jeon Do-yeon i Sul Kyung-guom;
- „Look Back“ Hirokazua Kore-ede;
- „Succederà questa notte“ Nannija Morettija;
- „Company“, koji režira Casey Affleck, sa Nickom Nolteom, Benom Mendelsohnom i Scootom McNairyjem.
Ovo su potvrđeni filmovi i članovi njihovih glumačkih ekipa. Njihovo lično prisustvo na premijerama ne treba unapred podrazumevati dok festival ili produkcije ne potvrde dolazak pojedinačnih gostiju.
Dokumentarci i filmovi van konkurencije
Program Venice Open – Out of Competition donosi veoma širok izbor igranih i dokumentarnih ostvarenja. Među najzvučnijim naslovima nalaze se „Musk“ Alexa Gibneyja, dokumentarac u trajanju od 232 minuta, zatim „Oasis: Don’t Look Back In Anger“ Dylana Southerna i Willa Lovelacea i „From Inside Out – The Architecture of Peter Zumthor“ Wima Wendersa.
U igranom programu van konkurencije nalaze se i Al Pacino i Kiefer Sutherland u filmu „Father Joe“, dok film „Place to Be“ Kornéla Mundruczóa okuplja Ellen Burstyn, Taiku Waititija i Pamelu Anderson.
Deset godina programa Venice Immersive
Za videografe i autore zainteresovane za budućnost pokretne slike posebno je zanimljiv Venice Immersive. Ova sekcija 2026. obeležava deseto izdanje i predstavlja 68 projekata iz 26 zemalja. Program obuhvata VR, MR, AR, immersive video, instalacije i virtuelne svetove, a održava se na ostrvu Lazzaretto Vecchio, nekoliko minuta vožnje od Lida.
To je možda i najbolji dokaz da veliki filmski festival više nije vezan samo za tradicionalnu projekciju u bioskopskoj sali. Venecija danas prati i način na koji se menjaju kamera, prostor, interakcija sa publikom i sama definicija filmskog iskustva.
Ko su ključni akteri festivala?
Glavnim međunarodnim žirijem predsedavaće američka glumica, scenaristkinja i rediteljka Maggie Gyllenhaal. Ostali članovi žirija su tuniska rediteljka Kaouther Ben Hania, britanski kompozitor i umetnik Daniel Blumberg, italijanski profesor Francesco Casetti, francuski reditelj Xavier Giannoli, avganistanska rediteljka Shahrbanoo Sadat i hongkonški reditelj i producent Johnnie To.
Oni će odlučivati o Zlatnom lavu za najbolji film, Srebrnom lavu – Velikoj nagradi žirija, nagradi za režiju, nagradama Coppa Volpi za glumačka ostvarenja, kao i nagradama za scenario, specijalnoj nagradi žirija i priznanju Marcello Mastroianni za mladog glumca ili glumicu.
Svečano otvaranje i završnu ceremoniju vodiće Greta Scarano i Nicolas Maupas. Za razliku od velikog broja glumaca navedenih u filmskom programu, njihovo učešće na ceremonijama zvanično je potvrđeno.
Poseban deo ovogodišnjeg festivala biće uručenje Zlatnih lavova za životno delo. Priznanja će dobiti George Clooney, kao glumac, reditelj i producent, i Ellen Burstyn, čija karijera obuhvata više od pet decenija i filmove poput The Exorcist, Alice Doesn’t Live Here Anymore i Interstellar.
Festival će 12. septembra, nakon dodele nagrada, zatvoriti svetska premijera filma „Dio ride“ Giovannija Veronesija. Uloge igraju Pierfrancesco Favino, Silvio Orlando, Alma Noce, Francesco Gheghi, Maurizio Lombardi, Paolo Rossi i Carlo Cecchi.
Zašto je Venecijanski filmski festival važan za naš region?
Najdirektniji odgovor ove godine nosi naslov „Do kraja dana“. Film rediteljke Jelene Maksimović izabran je za program Orizzonti, sekciju posvećenu novim estetskim i izražajnim tendencijama, debitantima, mladim autorima i nezavisnom filmu.
Film traje 91 minut, a zvanično je naveden kao koprodukcija Srbije, Bugarske, Slovenije, Crne Gore, Hrvatske i Nemačke. U glumačkoj ekipi su Lena Trifunović, Andrija Krivokapić, Irina Hotomski, Stefan Tarabić i Miodrag Miša Dragičević. Srpski producent je Taurunum Film, dok su među regionalnim partnerima Staragara iz Slovenije, Meander Film iz Crne Gore i Dinaridi Film iz Hrvatske.
To nije samo festivalska vest. Ovakva selekcija pokazuje kako regionalne koprodukcije mogu da objedine finansiranje, kreativne timove i produkcijske kapacitete više zemalja, a zatim dođu do jedne od najvećih međunarodnih platformi. Za autore, producente i filmske radnike iz Srbije i okolnih zemalja prisustvo u Veneciji znači vidljivost pred distributerima, selektorima drugih festivala, prodajnim agentima i međunarodnom štampom.
Važan je i Venice Production Bridge, industrijski deo festivala koji se održava od 3. do 9. septembra. Tu se ne predstavljaju samo završeni filmovi već i projekti u razvoju i radovi u nastajanju, sa ciljem pronalaženja partnera, finansiranja, postprodukcije i međunarodne distribucije. Za manje kinematografije kakve postoje u našem regionu upravo su koprodukcije i međunarodna saradnja često presudne da ambiciozniji projekti budu završeni i dođu do publike izvan matičnog tržišta.
Venecija je važna i kreativno. Ono što se pojavi u Orizzontima, Venice Immersive programu i glavnoj konkurenciji često pokazuje u kojem smeru se menjaju filmski jezik, fotografija, montaža, zvuk i odnos između bioskopa i novih tehnologija. Za fotografe i videografe festival zato nije samo vest o poznatim glumcima, već pregled ideja koje će uticati na način na koji se vizuelne priče stvaraju i predstavljaju publici.
Kratka istorija Venecijanskog filmskog festivala
Prvo izdanje održano je od 6. do 21. avgusta 1932. godine, na terasi hotela Excelsior na Lidu. Manifestacija se tada zvala Esposizione Internazionale d’Arte Cinematografica i nije bila takmičarska. Smatra se prvim međunarodnim filmskim događajem te vrste.
Prvi film prikazan u istoriji festivala bio je „Dr. Jekyll and Mr. Hyde“ Roubena Mamouliana, 6. avgusta 1932. u 21.15. Na programu prvog izdanja našli su se filmovi koji će kasnije postati klasici, među njima Grand Hotel, Frankenstein, The Champ i À nous la liberté. Prikazani su radovi autora kao što su Howard Hawks, Ernst Lubitsch i Raoul Walsh, a na platnu su se pojavile zvezde poput Grete Garbo, Clarka Gablea, Joan Crawford i Jamesa Cagneyja. Prema zvaničnoj istoriji festivala, prvo izdanje privuklo je više od 25.000 gledalaca.
Drugo izdanje 1934. prvi put je bilo takmičarsko. Istorija festivala, međutim, nije odvojena od istorije Italije: rane nagrade i organizacija nosile su jasan trag fašističkog perioda. Posle Drugog svetskog rata festival se postepeno vraća i od 1949. godine njegovo glavno priznanje nosi naziv Zlatni lav Svetog Marka.
Tokom narednih decenija Venecija je postala mesto na kojem su evropska publika i kritika otkrivale nove filmske talase, autore i kinematografije izvan dominantnog zapadnog kruga. Festival je prolazio kroz političke krize i promene formata, uključujući godine bez takmičarskih nagrada, ali je zadržao centralno mesto u međunarodnoj filmskoj kulturi.
Zanimljivosti koje možda niste znali
- Festival je stariji od Kanskog i Berlinala i nastao je kao deo Venecijanskog bijenala.
- Prvo izdanje nije imalo stručni žiri. Publika je kroz referendum birala omiljena ostvarenja.
- Prva projekcija završena je velikim balom u hotelu Excelsior — spoj filma, spektakla i društvenog događaja postojao je od samog početka.
- Naziv Zlatni lav koristi se od 1949. godine i povezan je sa lavom Svetog Marka, simbolom Venecije.
- Venice Immersive je 2017. postao prva zvanična takmičarska XR selekcija na festivalu A kategorije, a 2026. obeležava deseto izdanje.
- Venice Production Bridge funkcioniše kao profesionalna platforma na kojoj projekti traže finansiranje, koproducente, prodajne agente i distribuciju.
Venecija između tradicije i budućnosti filma
Venecijanski filmski festival i dalje uspeva da spoji ono što na prvi pogled deluje suprotno: glamur velikih zvezda i rizičan autorski film, restaurisane klasike i virtuelnu stvarnost, holivudske produkcije i projekte iz malih kinematografija.
Izdanje 2026. donosi Dannyja Boylea, Wernera Herzoga, Martina McDonagha, Hirokazua Kore-edu, Lee Chang-donga, Nannija Morettija i niz velikih glumačkih imena. Ali za publiku i filmske profesionalce iz našeg regiona možda je najvažnija činjenica da se među njima nalazi i film nastao zajedničkim radom autora i producenata iz Srbije, Slovenije, Crne Gore i Hrvatske.
Upravo zbog toga Venecija nije samo daleki crveni tepih. Ona je dokaz da regionalna priča, kada pronađe pravi filmski jezik i produkcijski put, može stići do samog centra svetske kinematografije.
Kompletan program, raspored i ažuriranja dostupni su na zvaničnom sajtu La Biennale di Venezia.